Ковачева бара је релативно младо насеље,по општем казивању оно је основано кратко време после оснивања суседног села Велике Сејанице,која лежи на плоднијем земљишту.
Оснивачи данашњег села били су Срби досељени из неког Копаоничког села у првој половини 19.века. У данашњој махали ”село” је место ”старо село” или ”кованлак”,сељаци говоре да су тамо лежале прве три куће садашњих најстаријих родова,Деда Младеновци,Деда Анђелковци и Деда Ђоринци.
Становници тих кућа су се касније разишли по осталим деловима атара.
Ковачева бара има посебно гробље и налази се у махали ”мужан”.
Већим празницима становништво посећује цркву у селу ”Козаре” удаљено око 4.км.
Kovaceva bara is a relatively young settlement, around 1820 some serbian families arrived from Kopaonik region. Following what farmers tell, in a district called "Staro selo" or "Kovanlak” the 3 oldest houses were founded by Deda Mladenovci, Deda Andjelkovci and Deda Djorinci and constituted the first 3 clans.
Kovaceva Bara has also a cimitery in a district called "Muzan" and for religious celebrations people go to the church in Kozare, a place 4km distant.
Становништво Ковачеве баре је 100% Српско, пореклом потиче од предака који су досељени,а родови су:
-Деда
Младеновци,Деда Анђелковци,Славе Светог Стефана (9.Јануар) и пореклом
су са неког Копаоничког села,одакле је у првој половини 19.века пребегла
жена са два сина,када су Турци палили села,један се звао Младен а други
Анђелко. Од њих потичу поменута два рода и они су оснивачи села.
-Деда Савинци,Слеве Светог Стефана (9.Јануар),порекло имају од рода ”Деда Младеновци”.
-Деда Ђоринци,Славе Светог Николу (19.Децембар),по љима се зове махала ”Мужан”,пореклом су такође са Копаоника.
-Деда Ђелинци,Славе Светог Николу (19.Децембар),дошли су из места Џеп у Грделичкој клисури,становници овог рода обилију водом.
-Деда Милинци,Славе Светог Николу (19.Децембар),порекло имају са Копаоника.
-Деда
Гавазови,Славе Светог Николу (19.Децембар),оснивач овог рода је Деда
Горча,досао је као посињеник из села Велика Копашница,у овом роду је био
неки Деда Стојан који је био Кмет и њега су звали ”Гаваз”,по њему
долази и родовско име.
-Деда
Бојчинци,Славе Светог Јована,дошли су из места Рупље у Грделичкој
клисури,ово су последњи сеоски досељеници,после њих се нико није доселио
у Ковачеву бару.
После
Другог Светског Рата из Ковачеве баре доста становништва је прешло у
Грделицу (Милићи,Стојковићи,Николићи,Митровићи и Цојићи) по неколико
кућа. Иза поменутог рата има исељеника и у другим местима као што су:
Лесковац,Јагодина,Смедерево,Београд,па и исељеника по Европским и
Светским државама.The population of Kovaceva Bara is 100% serbian and is composed by following clans of immigrants:-
Deda Mladenovci and Deda Andjelkovci. Both are originally from the
Kopaonik region, but when the Tursks occupied Kopaonik village in the
first half of 19th century, a brave woman with two sons: Mladen and Andjelko (they brought the "Slava" of Sveti Stefan - celebrated on January 9 - as a family saint) escaped to Grdelicka Valley and settled down in Kovaceva Bara. -Deda Savinci (with Slava Sveti Stefan, January 9) descendend of the clan of Deda Mladenovci.
-Deda
Djorinci (with Slava Sveti Nikola, december 19) after him the quarter
"Muzan", was named, it's said that also this clan is originally from
Kopaonik,
-Deda Djelinci (with Slava Sveti Nikola, december 19) they arrived from Dzep in the Grdelica Canyon, from where they are originally it's unknown
-Deda Milinci (with Slava Sveti Nikola, december 19),also from Kopaonik.
-Deda Gavazovi (with Slava Sveti Nikola, december 19), founder of
the clan is Deda Gorca, who arrived from the village of Velika
Kopasnica, also in the surroundings, in this clan was one Deda Stojan
who was a Kmet, who was called "Gavaz", and after him the clan was
named.
-Deda
Bojcinci (with Slava Sveti Jovan, January 20) arrived from a place
called "Ruplje" in the Grdelica Canyon, this is the last rural clan of
immigrants, after them no other clan arrived to Kovaceva Bara.
After WW2 some habitants moved away to Grdelica (Milici,Stojkovici,Nikolici,Mitrovici i Cojici). Before WW2 some migrated to some other places: to Leskovac, Jagodina, Smederevo, Belgrade and some even to other european and wolrd countries.
Ковачева бара је насељено место у околини варошице Грделица у ”Грделичкој клисури” десно од Јужне Мораве,село је смештено у општини Лесковац. Град је удаљен око 25.км.
Веће насељено место у околини је Власотинце,које се налази на око 8.км.од села,али није спојено добрим путевима,тако да се до њега не може стићи аутом,само заобилазним путем преко Грделице или Лесковца.
Kovaceva Bara is a populated place near the Grdelica valley, on the right side of South Morava. It belongs to the Leskovac Municipality, and the city of Leskovac is in 25 km distance.
Even more densly populated is Vlasotince which is about 8 km from Kovaceva Bara, allthough the connecting road is not passable by car, but it can be reached by car throught Grdelica or Leskovac.
На 291.км ауто пута Београд-Прешево,скреће се у Грделицу и после 7.км брдско-планиског пута од Грделице стиже се у Ковачеву бару.
Село се налази на 700-900 метара надморске висине.
If you're on the Beograd - Presevo highway, at km 291, you get off for Grdelica, and after 7km hilly road you arrive to "Kovaceva Bara". Here you're around 700 - 900 meter over see level.
Црква у Грделици
The picturesque church of Grdelica
Железничка станица у Грделици
The train Station of Grdelica
Око Ковачеве баре ,смештена су и друга села:Велика Сејаница,Виље коло,Козаре,Дедина бара,Градиште,Дадинце итд.
Вода за пиће се добија из извора и бунара,познатији извори су: Ђелински,Пориђански,Деда Милински,Мужански и други.
Село је изузетно разбијеног,брдско-палниског типа,поједини крајеви атара су удаљени и по неколико километрара.
Поједини крајеви атара носе називе: Мужан,Обешеник,Гмитрова чука,Бељевина,Бучје,Витлиште,Орничка,Црквиште,Ковалнак,Старо село,Пољане.
Ковачева бара има две махале: Село и Мужан и неколико мањих група кућа које носе називе:Ђелинци,Порођанци,Савинци и друго. Махала село углавном представља главни део села,куће појединих родова су најчешће у окупу.
Ковачева бара има по последњем попису из 2002.године,
55.домова и 167 становника.
Around Kovaceva bara are a lot of other little places like: Velika Sejanica, Vilje kolo, Kozare, Dedina Bara, Gradiste and Dadince. Potable water comes from well and spring, the most wellknown are: Djelinski, Poridjanski, Deda Milinski and Muzanski.
In 2002 Kovaceva Bara had 55 households and 167 habitants.
Брдо
”Хисар” на коме су пронађени најстарији сведоци постојања града у коме
је живот почео 2000.год п.н.е. Са Брда на које се неможе стићи обичним
аутом и ка коме нажалост нема ни једног знака пружа се најлепши поглед
на град и околину.
Споменик храбрим Лесковчанима палим за време Првог Цветског Рата. 
