Jun 30, 2008

Речник мање познатих реци из области јужне Србије - Dictionary of some unknown words of dialect of south of Serbia


Боравећи сваке године на распусту код деде и бабе,одмарајући се од градске гужве,учећи старе занате,гледајући бабу како припрема стара јела,записивао би неке речи које до тада нисам чуо.
Кад год би неко од рођака,пријатеља,познаника навратио и у разговору ја чуо неку нову реч,записао би је,тако сам после 20.година успео да створим свој мали скроман речник.
Ко год би знао још неку реч које нема још увек у мом речнику,добродошла је.


Речник


Српски језик.............................................Српски језик
Штокавско наречје,екавског изговора..........................Граматички исправно

-Старији штокавски дијалекат
-Призренско-Тимочки
-Торлачки говор




А

- арно - лепо,фино
- ако - нека
- аманет - оставити за памћење
- аман - смири се,доста
- астал - сто
- алал - свака част
- аламуња - свађалица

- аљав,аљавити се - намерно говорити и понашати се изопачено,неприродно


Б

- боровинка - боровница
- баница - гибаница,пита
- бостан - лубеница
- бз - зова
- бегај - бежи
- батали - остави
- бробињак - мрав
- бајат - стар,престајао
- бутати - стављати
- басамаци - степенице
- буљина - сова

- бндзов - глупан,тикван
- бутаљка - велика флаша

В

- вртипоп - бала рада
- врне - пада
- влаша - флаша
- вије - плаче
- врљи - баци
- вари - скувај
- врчва - глинени ћуп за туршију
- викам - дерем се
- вуте - старе женске ствари
- видело - светлост
- врљика - штап



Г

- гра - пасуљ
- големо - велико
- губе - печурке
- горун - храст
- гоч -велики бубањ (музички интрумент)
- грожљив - гадљив
- гувно - двориште пред кућом



Д

- давај - дај
- дип,дип - тек по неки пут
- дроб - изнутрице
- карати - довести (колима,трактором... нешто)
- дувар - увучено место за остав ствари
- дудук - посуда за ракију
- дек - зато што

- душити - мирисати


Ђ




Е




Ж

- жељка - корњача
- жиловлак - боквица



З
- зазрћем - мало да погледам
- закасао - лоше прошао
- зорт - невоља
- залићати се - пренаглити нешто
- зборити - причати
- замајан - луд,блесав
- зрилка - цврчак



И

- исршити - поломити
- измијати се - умити се
- исплакнути - испрати
- ицепити - поцепати
- искастрити - исецкати



Ј

- јајце - јаје
- јутре - сутра


К

- кравај - славље 1.рођендан детета
- кравајче - погачица
- куде - где
- кве - какве
- кав - који,какав
- кам - дај да видим,где је
- каљаво - прљаво
- кал - блато
- кутре - мало куче,штене
- краставица - краставац
- кова - кофа
- каиче - каиш
- кидисање - намера за освајање
- крошња - корпа од прућа
- канате - кола која вуку краве
- кочина - свињац
- кочице - чланци
- кладанац - извор воде
- које оч - шта желиш

Л

- лајна - ђубре
- лојзе - грожђе,лоза
- ложица - кашика
- липсати - угинути
- ладњак - фрижидер
- лејка - прави се од тикве,користи се за воду



Љ



М

- мотка - штап
- мочати - мокрити
- мутнути - ставити
- мунути - увући
- мрсољ - слина
- муфте - џабе,без пара



Н

- надзрће - погледа по неки пут
- не мари - није лоше
- неје - није
- намћор - цепидлака



Њ

- њекња - прекључе

О

- остине - охлади
- оршав - невоља,невреме
- омане - промаши
- олупити - огулити
- обричити се - обријати се
- оратити - причати
- обличје - велика срамота
- оданути - одморити
- оточ - малопре
- оваг-онаг - повремено
- обукује се - облачи се

П

- пијемо крчму - частим пиће
- пуно ч’чко - пуно до врха
- преџипити - прегурати,прескочити
- потикати се - изгубити се
- поганац - миш
- поканити - понудити
- попустити - појачати
- патлиџан - парадајз
- попке - гумени опанци
- пушти - пусти
- преперуга - лептир,ноћни
- притка - штап
- плот - ограда од прућа
- праска - дивља бресква
- премењује се - пресвачи се
- путинка - мали пут,путања
- перчин - врх главе


Р

- рутав - длакав
- распучити - поломити,пукнути
- работа - рад,посао
- рипати - скакати
- ринути - чистити,(ђубре из штале)
- ритати се - шутати се
- рибањци - прженице



С

- слубе - мердевине
- слива - шљива
- спијење - спавање
- свне - сване
- севдах - чежња за љубав
- споведнути се - сагнути се
- студ - хладно
- слунце - сунце
- сефте - свеже,тек што
- срљати - журити као без главе
- скубати - чупати
- срч - стакло
- скапати се - покварити се,(поврће...)
- сврдло - ручни алат за бушење
- сепетка - корпа од прућа округла
- соплеја се - саплео се,запео је


Т

- такој - тако
- татко - отац,тата
- тике,тике - по неки пут тек да видиш
- тупан - велики бубањ,(музички инструмент)
- турмук - лош,мутан човек
- турити - стављати
- тавнина - мрак
- тазе - свеже
- туј - ту
- тарабе - дрвена ограда
- тропати - лупати
- тепање - туча
- топрв - одмах,испрва
- торлачити - преносити вест,трачарити
- тојага - штап
- тестија - посуда за воду од земље



Ћ

- Ћунак - цев која води од шпорета до димњака
- Ћерамида - стара врста црепа
- ћутек - батине


У

- уапати - угризти
- убаво - лепо
- улав - луд,блесав
- улабити - утишати
- укачити се - попећи се
- утнути - ставити
- утепаја се - повредио се



Ф

- факир - зао ћовек,осветник
- филџан - чаша за кафу
- фата - вата
- фиронга - завеса за прозор

Х



Ц

- цавти - цветати
- цунути - пољубити
- целивати - љубити
- царевица - кукуруз
- цволика - цеваница

- црпка - кутлача



Ч

- чукати - лупати
- чурити - димити
- ч’чкољ - задиркивач,подрекивач

- чапоњак - папак печени,ногица



Џ

- џопе - ствари

- џмијем - жмурим



Ш

- шанац - канал
- шунтав - луд,блесав
- шише - чаша,флаша за ракију
- штровоти - штројити,кастрирати
- шибак - шума
- шифоњер - ормар






Jun 29, 2008

Песма о Србији - Song abaut Serbia


Тебе грли Дрина,Сава,
плави Дунав и Морава,
сви путеви теби воде,
од љубави до слободе,
Србијо,моја Србијо,
сви путеви теби воде,
од љубави до слободе,
Србијо моја Србијо.




Порекло родова - Origin of lineage

Становништво Ковачеве баре је 100% Српско, пореклом потиче од предака који су досељени,а родови су:

-Деда Младеновци,Деда Анђелковци,Славе Светог Стефана (9.Јануар) и пореклом су са неког Копаоничког села,одакле је у првој половини 19.века пребегла жена са два сина,када су Турци палили села,један се звао Младен а други Анђелко. Од њих потичу поменута два рода и они су оснивачи села.

-Деда Савинци,Слеве Светог Стефана (9.Јануар),порекло имају од рода ”Деда Младеновци”.

-Деда Ђоринци,Славе Светог Николу (19.Децембар),по љима се зове махала ”Мужан”,пореклом су такође са Копаоника.

-Деда Ђелинци,Славе Светог Николу (19.Децембар),дошли су из места Џеп у Грделичкој клисури,становници овог рода обилију водом.

-Деда Милинци,Славе Светог Николу (19.Децембар),порекло имају са Копаоника.

-Деда Гавазови,Славе Светог Николу (19.Децембар),оснивач овог рода је Деда Горча,досао је као посињеник из села Велика Копашница,у овом роду је био неки Деда Стојан који је био Кмет и њега су звали ”Гаваз”,по њему долази и родовско име.


-Деда Бојчинци,Славе Светог Јована,дошли су из места Рупље у Грделичкој клисури,ово су последњи сеоски досељеници,после њих се нико није доселио у Ковачеву бару.

Село је расло само прираштајем
.

Исељеници:

После Другог Светског Рата из Ковачеве баре доста становништва је прешло у Грделицу (Милићи,Стојковићи,Николићи,Митровићи и Цојићи) по неколико кућа. Иза поменутог рата има исељеника и у другим местима као што су: Лесковац,Јагодина,Смедерево,Београд,па и исељеника по Европским и Светским државама.


The population of Kovaceva Bara is 100% serbian and is composed by following clans of immigrants:

- Deda Mladenovci and Deda Andjelkovci. Both are originally from the Kopaonik region, but when the Tursks occupied Kopaonik village in the first half of 19th century, a brave woman with two sons:
Mladen and Andjelko (they brought the "Slava" of Sveti Stefan - celebrated on January 9 - as a family saint) escaped to Grdelicka Valley and settled down in Kovaceva Bara.

-Deda Savinci (with Slava Sveti Stefan, January 9) descendend of the clan of Deda Mladenovci.


-Deda Djorinci (with Slava Sveti Nikola, december 19) after him the quarter "Muzan", was named, it's said that also this clan is originally from Kopaonik,


-Deda Djelinci
(with Slava Sveti Nikola, december 19) they arrived from Dzep in the Grdelica Canyon, from where they are originally it's unknown

-Deda Milinci
(with Slava Sveti Nikola, december 19),also from Kopaonik.

-Deda Gavazovi
(with Slava Sveti Nikola, december 19), founder of the clan is Deda Gorca, who arrived from the village of Velika Kopasnica, also in the surroundings, in this clan was one Deda Stojan who was a Kmet, who was called "Gavaz", and after him the clan was named.

-Deda Bojcinci (with Slava Sveti Jovan, January 20) arrived from a place called "Ruplje" in the Grdelica Canyon, this is the last rural clan of immigrants, after them no other clan arrived to Kovaceva Bara. from then on, the village just increased in size.

Expatriate:

After WW2 some habitants moved away to Grdelica
(Milici,Stojkovici,Nikolici,Mitrovici i Cojici). Before WW2 some migrated to some other places: to Leskovac, Jagodina, Smederevo, Belgrade and some even to other european and wolrd countries.

Jun 5, 2008

Постанак села - Beginning of the village



Ковачева бара је релативно младо насеље,по општем казивању оно је основано кратко време после оснивања суседног села Велике Сејанице,која лежи на плоднијем земљишту.
Оснивачи данашњег села били су Срби досељени из неког Копаоничког села у првој половини 19.века. У данашњој махали ”село” је место ”старо село” или ”кованлак”,сељаци говоре да су тамо лежале прве три куће садашњих најстаријих родова,Деда Младеновци,Деда Анђелковци и Деда Ђоринци.
Становници тих кућа су се касније разишли по осталим деловима атара.
Ковачева бара има посебно гробље и налази се у махали ”мужан”.
Већим празницима становништво посећује цркву у селу ”Козаре” удаљено око 4.км.


Kovaceva bara is a relatively young settlement, around 1820 some serbian families arrived from Kopaonik region. Following what farmers tell, in a district called
"Staro selo" or "Kovanlak” the 3 oldest houses were founded by Deda Mladenovci, Deda Andjelkovci and Deda Djorinci and constituted the first 3 clans.
Kovaceva Bara has also a cimitery in a district called "Muzan" and for religious celebrations people go to the church in Kozare, a place 4km distant.


Пут који пролази крпз село,куће су поприлично удаљене једна од друге

A driveable road crosses the village,

the houses are pretty distant from each other